svetlo tamno

Start here

Advertisements

Šta će mi ovo kamenje

Kada je u pitanju nastava iz predmeta  Likovna kultura postoje mnogobrojne objektivne teškoće ali i predrasude. Pokušaću da izdvojim  neke  sa kojima se svake školske godine nosim.

Učenici:

–   Sad još i likovno moram da učim!

–   Šta će mi ovo kamenje? ( arheološki lokaliteti – Grčka, Rim )

–   Zar moram da idem, vidim, posetim (izložbu, muzej,) pustite me molim vas…

–   Vi znate da me to ne interesuje (izložba, gradivo…).

–   Treba mi petica. Sramota me da iz likovnog imam četvorku.

–  Sveska?! Moram da imam svesku?!

–  Ona traži da prepoznajem slike…

–  Ja znam teoriju, samo slike ne znam, a vi…

–  Koliko dugo imamo likovno. Četiri godine, uff!

I tako dalje…

Kolege:

–   Moraju da uče likovno i muzičko više od (matematike , fizike …)

–  Daj mu pet šta te košta!

–    Šta oni hoće od te dece ?! (misli se na profesore umetnosti koji idu u paru muzičko, likovno)

–   Tvoj predmet je lep. (Slažem se).

–  Vidi ocene iz likovnog su niže od …

–   Tvoj predmet je lak, malo se igraš sa decom…

–   Imaju kontrolnu vežbu iz likovnog?!

I tako dalje…

Roditelji:

–   Znate ja sam arhitekta… sledi dug tekst zašto ja nisam  dobro procenila znanje njenog sina, ćerke…

–  Njena tetka je umetnik (isto kao predhodno),

–  Ja sam lekar (isto kao i predhodno),

–   Ja volim umetnost…I ona /on imaju knjige, putovali, posetili su … kako onda nema pet?

–    Zar u trećem milenijumu, digitalnoj eri vi tražite svesku!

–   Vaš predmet je težak. (?!!)

–   Mnogo tražite…

–   Ako, i treba da uče vaš predmet. (podrška).

Ministarstvo prosvete:

Biću kratka. Društveno – jezički smer prati nastavu sve četiri godine sa jednim časom nedeljno, prirodno – matematički dve godine, takodje imaju  jedan čas  nedeljno odnosno  36 časova godišnje.

Planom i programom je propisano isto gradivo za oba smera: Umetnost od preistorije do danas, opšta i nacionalna istorija umetnosti, predvidjeni su i časovi praktične nastave odnosno crtanje, slikanje, vajanje, lutka igre, fotografija, film, objašnjenja o kompoziciji, boji, perspektivi i još… Lepo! Sa jednim časom nedeljno! Program je vrlo malo redukovan u odnosu na činjenicu da su za likovnu kulturu bila predvidjena dva časa do ne znam kada , ne znam kako i zašto se izgubio drugi čas. Kažu zbog fizike, jak lobi u Mnistarstvu, i pored matematike jedini prirodni predmet u drištvenom smeru gimnazije koji se sa dva časa nedeljno sluša sve četiri godine.

Razmišlja se o ukidanju umetnosti. Kome to danas treba? Možda  likvnu kulturu proglase za izborni predmet u nekoj budućoj reformi.  Neka mu u tom slučaju daju taj drugi čas, a idealno-nerealno i treći..

Propisani ciljevi i zadaci za Likovnu kulturui bi oduzeli celu stranu bloga, pa preskačem i neću da komentarišem  postignuća.

Samo da dodam da Zakon koji reguliše rad u prosveti, a na koji se učenici sve više pozivaju by the way, predvidja isti broj ocena  kao za sve druge predmete čiji fond časova je najmanje veći za duplo.

Ja (entuzijasta):

–   Kultura je način života.

–   Svi možete da imate pet iz ovog predmeta ako…

–   Verujem da ćete na kraju godine svi stići do petice. (Uglavnom postignu)

–   Sveska je vaše kreativno polje.

–   Sveska je vaša lična istorja umetnosti.

–   Možete u nju (svesku) da crtate, beležite, zalepite fotografije umetničkih dela o kojima učimo. Koja vam se dopadaju…

–    Ocenjujem svesku.

–   Treba uvek da imate ispred sebe slike kada učite o …

–   Možete da preuzmete moju prezentaciju (lekcija u power-pointu )

I tako dalje…

Ja (obeshrabrena ):

–  Moraš da vidiš  Vatikan (Akropolj, Ufici, Muzej…), neću da te pustim da kupiš (cipele , tašnu …) sada.

–  Ne možete jesti na času likovne kulture…

 – Ostavi Coca-Colu za  odmor. Likovni kabinet nije kafić!

 – Razgovarajte sa mnom na času.

– Ovaj predmet se može naučiti na času ako pažljivo …

– Prekidaš me u sred rečenice. Zar Mikelandjelo u tebi izaziva potrebu da ideš u WC?

– Da li je to tvoja sveska?!!! Već sam je videla.

–  Ometaš mi čas.Ako te stvarno nimalo ne interesuje  predavanje o Leonardu izadji .Neću te upisati u dnevnik. -Stvarno ? Pita učenik s nevericom. – Stvarno. Kažem ja. Učenik izadje . -Želi još neko?  Pitam u strahu da će izaći ceo razred.  Ostaju.

    Ja (na kraju školske godine)

  – Imamo stvarno  dobre djake!

Advertisements

Impresionizam – uvod

Fotografija je delovala delotvorno na slikarstvo,mada  je u prvom trenutku izgledalo da će ga obezvrediti. Čemu slikati rukom kada se aparatom ista forma izvodi lakše i tačnije?
Poznati slikar Gogen je 1895. čak rekao:Znate li šta će uskoro biti vrhunac istine? Fotografija u boji, a na to nećemo dugo čekati.A vi biste hteli da se jedna inteligentna osoba mesecima muči da bi stvorila iluziju da radi isto tako dobro kao jedan vešto napravljeni mali aparat. (Kako danas vama izgleda ova izjava?!)
Fotografije je ubedljivo dokazala ono što nije htela- da cilj uljane slike nije u bukvalnom prenošenju oblika iz života već u stvaranju samostalne i osobene stvarnosti.
Ako se uporedi originalna fotografija sa streljanja cara Maksimilijana sa Maneovom slikom na istu temu, vidi se da razlika nije u detaljima već u tipu senzibiliteta i u načinu gledanja: Objektiv je usmeren ka spoljašnjem svetu,slikarevo oko ka slici kao površini koju treba organizovati.
Impresionizam je  novi tip vizuelnosti i na tom otkriću sagradio slikarsku praksu koja će otvoriti put modernoj umetnosti.

Artemizija Đentileski

Artemizija Đentileski  (Rim, 8 jula 1593 – Napulj 1653 ) nije u nastavnom planu i programu,nema je u vašim udžbenicima ali se nadam da će vas ova kratka priča o njoj i njenom snažnom slikarstvu zainteresovati da istražujete sami dalje.

Prve slikarske pouke dobila je od oca Oracija Đentileskija,radila je s njim u njegovom ateljeu, okružena mnogim danas čuvenim slikarima , Rim je  bio glavni umetnički centari, a na nju je najveći uticaj izvršio bez sumnje ,najznačajniji slikar barokne epohe Mikelandjelo Merizi da Karavadjo. Pošto kao žensko nije mogla da se upiše na  Akademiju, otac je angažovao svog kolegu Agostina Tasija ,sa kojim je zajedno radio u Palati Palavačini Rospiljozi u Rimu. Tasi je trebalo da je dalje podučava , pre svega u perspektivi. Ostalo je zabeleženo kako je tekao sudski proces protiv Agostina Tasija,koji je pokrenuo Oracio Đentileski  zbog Artemizijinog silovanja . Artemizija se kao mlada devojka suočila sa dugim i mučnim procesom u kojem je bila podvrgnuta brutalnom inkvizitorskom mučenju .Da bi dokazala svoju nevinost ,koju je Tasi opovrgavao na sudu,prikazujući je u ružnom svetlu, ona je pristala ne samo da opiše nasilni čin već i da joj stegom zgnječe palac.Ironija je da je Tasi osudjen na godinu dana progonstva iz Rima, u koji se vratio posle četiri meseca,a njen otac je nastavio saradnju sa njim kao da se ništa nije dogodilo. Svakako da se njeno slikarstvo tumači kao odraz ovih dogadjaja.

200px-Susanna_and_the_Elders_(1610),_Artemisia_Gentileschi     250px-Artemisia_Gentileschi_-_Judith_Beheading_Holofernes_-_WGA8563

Suzana i starci ,ulje na platnu,1610         Judita ubija Holoferna, 1612

Na slici Suzana i starci,česta biblijska tema u baroku,Artemizija daje ličan ton, za razliku od svojih muških kolega, koji Suzanu prikazuju kao raskošno lep akt pri toaleti ili na kupanju kako je iz prikrajka posmatraju starci .Njena Suzana je ranjiva i bespomoćna dok pokušava da se odbrani od konkretne zavereničke pretnje dva čoveka u kojima neki prepoznaju Tasija.

Slika Judita ubija Holoferna je veličanstven ali  i surov prikaz još jedne biblijske teme u kojem je Judita energično i koncentrisano odrubljuje glavu asirskom  vojskovodji,  uzimajući u ruke sudbinu svog naroda. Slika je nastala pod očiglednim uticajem starijeg majstora Karavadja ,koji se pre svega ogleda u realističnom pristupu i kontrastu svetlo – tamnog.

17judit.jpgcarava Karavadjo ,Judita ubija Holoferna

Artemizija je napravila repliku iste teme dve godine kasnije,ova slika se danas nalazi u galeriji Ufici u Firenci.Bila je praksa da umetnici jednu te istu temu,ukoliko ima poručilaca,slikaju više puta. Kako u kompoziciji  tako i u načinu izvodjenja podseća još više na Karavadja. Uporedite.

492px-GENTILESCHI_Judith

Artemizija se ubrzo posle sudskog procesa udala za slikara Pietra Siatezija sa kojim odlazi u Firencu gde je upoznala mnoge značajne i važne ljude toga doba.Kozimo Mediči i Mikelandjelo Buonaroti Mladji su bili poručioci njenih slika.Upoznala je i kasnije se dopisivala sa Galileom Galilejem i bila primljena kao prva žena u Akademiju likovnih  umetnosti (Crteža) u Firenci.

Ona je napravila veoma uspešnu karijeru slikajući prvenstveno istorijske, mitološke i biblijske teme u kojoj su glavni akteri žene ,što svakako nije bilo uobičajeno u to vreme.

Posle deset godina vratila se u Rim, boravila je kraće vreme u Veneciji , Djenovi,Londonu i u Napulju od 1630 -1653  odnosno do kraja života. Njeno slikarstvo su voleli izmedju ostalih i engleski kralj Čarls I za kojeg je zajedno sa ocem oslikala tavanicu alegorijskom kompozicijom Trijumf mira i umetnosti . U njegovoj kolekciji se našao Autoportret kao alegorija slikarstva (vidi sliku).

450px-Self-portrait_as_the_Allegory_of_Painting_by_Artemisia_Gentileschi

Artemizija je bila zaboravljena sve do dvadesetog veka, a kada je otkriveno njeno slikarstvo je izazivalo nevericu – Zar je to stvarno slikala žena?! U to doba?! Njen zanimljiv i kontroverzan život je poslužio kao osnova za serije, film, knjige, a njeno ime postaje sinonim za pobunu protiv nervnopravnosti žena u društvu nekad i sada.

Pogledajte još njenih slika na sajtu:

http://www.wga.hu/frames-e.html?/html/g/gentiles/artemisi/index.html

ili pročitajte

http://www.artemisia-gentileschi.com/index.shtml

Hramovi Egipta

Podsetnik za učenike prvog  razreda :šta treba da znam o hramovima Egipta!

Delovi hrama: Vidi crtež  viverearte1_p38_ftavola

Dva tipa hrama: oni koji su posvećeni kultu bogova i posmrtni hramovi.Da li su isti ili se razlikuju? Da li su postojali hramovi u Starom egipatskom carstvu ili su se gradile samo grobnice  (mastabe i piramide)? Koje hramove smo u Novom crstvu naveli kao primere? Kojim egipatskim bogovima su bili najčešće posvećeni? Koja žena vladar je podigla pogrebni hram i gde se  nalazi? Kako se zvao arhitekta ovog remek-dela? Kojem božanstvu je Ramzes II posvetio svoj hram.Gde se nalazi? Koje su zanimljivosti vezane za njegov Veliki hram , akoje za Mali hram na istom lokalitetu?  viverearte1_p43_f5    viverearte1_p40_f1a