svetlo tamno

Početak » istorija umetnosti » Impresionizam – uvod

Impresionizam – uvod

Kategorije

Blogovi na B92

Arhive

Unesite svoju adresu e-pošte da biste pratili na ovaj blog i primali obaveštenja o novim člancima preko e-pošte.

Pridružite se 5 drugih pratioca

Hours & Info

1-202-555-1212
Lunch: 11am - 2pm
Dinner: M-Th 5pm - 11pm, Fri-Sat:5pm - 1am
decembar 2012.
P U S Č P S N
    jan »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  
Advertisements
Fotografija je delovala delotvorno na slikarstvo,mada  je u prvom trenutku izgledalo da će ga obezvrediti. Čemu slikati rukom kada se aparatom ista forma izvodi lakše i tačnije?
Poznati slikar Gogen je 1895. čak rekao:Znate li šta će uskoro biti vrhunac istine? Fotografija u boji, a na to nećemo dugo čekati.A vi biste hteli da se jedna inteligentna osoba mesecima muči da bi stvorila iluziju da radi isto tako dobro kao jedan vešto napravljeni mali aparat. (Kako danas vama izgleda ova izjava?!)
Fotografije je ubedljivo dokazala ono što nije htela- da cilj uljane slike nije u bukvalnom prenošenju oblika iz života već u stvaranju samostalne i osobene stvarnosti.
Ako se uporedi originalna fotografija sa streljanja cara Maksimilijana sa Maneovom slikom na istu temu, vidi se da razlika nije u detaljima već u tipu senzibiliteta i u načinu gledanja: Objektiv je usmeren ka spoljašnjem svetu,slikarevo oko ka slici kao površini koju treba organizovati.
Impresionizam je  novi tip vizuelnosti i na tom otkriću sagradio slikarsku praksu koja će otvoriti put modernoj umetnosti.

Picture1 maPicture2.jpg m

Impresionizam je umetnički pravac koji je nastao u francuskom slikarstvu između 1860. i 1870. godine kao reakcija na izradu slika u slikarskim ateljeima čiji je cilj bio slikanje u prirodi i hvatanje i beleženje trenutka u slikarstvu i na realizam, sa kojim ima mnogo zajedničkih tačaka a njegovu pojavu najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner ujedno sa francuskim slikarom Gistav Kurbeom. Najznačajniji predstavnici a ujedno i osnivači impresionizma su francuski slikari, Eduar Mane ,Klod Mone, Kamij Pisaro, Alfred Sisle, Edgar Dega ,Ogist Renoar i drugi.
Kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju’“ (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti kao i kritičari Duranti’ i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera‘“.

 viverearte3_p118_f1
Eduard Mane, Olimpija
viverearte3_p123_f3
Eduar Mane, doručak na travi
Prvi put su kao grupa izlagali 1874. u ateljeu fotografa Feliks Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku Impresija, rađanje sunca. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luis Leroj, kada je za list „Šarivari“ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom.
viverearte3_p107_f0
Klod Mone,Impresija radjanje sunca
Luj Leroj, ,gorepomenuti ,neprijateljski raspoložen kritičar, danima u podrugljivim člancima punim oštre kritike u časopisu „Le Charivari“ pozajmivši reč iz naslova Moneove slike mora „Impresija – rađanje sunca“ krstio novu umetnost: „Impresija – sasvim tačno! I upravo sam rekao sebi da ako neka impresija tako utiče na mene, nečeg tu mora biti. Kakva sloboda i lakoća u potezu! Nedovršene tapete mnogo su završenije nego ova morska slika.“… “ Ako njihovi ciljevi treba da se opišu u jednoj jedinoj reči, morali bismo da izmislimo reč impresionisti. Oni su impresionisti u tome što ne reprodukuju pejzaž, no izražavaju utisak koji on ostavlja na posmatrača“.
Impresionizam je bio izazvan ovim činjenicama. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Luj Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati krpz kasnije “izme”.
viverearte3_p106_f2I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta- svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću (ne boja) bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve od pojave slikara koji su to činili pomoću susedstva boja.
Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala zajedno sa šumom Fonteneblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene,žute i plave  od njihovih komplementara: zelene,ljubičaste, i narandžaste, i. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“.
 viverearte3_p121_f9
Klod Mone,Ruanska katedrala
Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima (rani Mane, Mone).   Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija.
Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti.
Cilj impresionizma je stvaranje  iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti može biti predstavljen. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.
viverearte3_p129_f1
Renoar,Mulen de la Galet
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

svetlo tamno

umetnost za učenike

%d bloggers like this: